GDE JA STADOH, TI PRODUŽI...

Međunarodni centar književnosti za decu Zmajeve dečje igre, koji u Novom Sadu postoji od 1957. godine, okuplja u različitim oblastima svojih umetničkih i stručnih delatnosti (programska, izdavačka, arhivska) pisce, ilustratore, kritičare, teoretičare, izdavače, urednike i čitaoce dečje književnosti i „konzumente“ umetničkog stvaralaštva, posebno izraza za mlađu populaciju, u cilju praćenja, afirmacije i kritičkog ocenjivanja književnosti za decu kao i ostalih vidova umetnosti za decu i mlade.

Na 35. Plenumu Društva prijatelja muzeja održanom u Novom Sadu 13. oktobra 1957. godine, a povodom otvaranja preuređenog Zmajevog muzeja u Sremskoj Kamenici, doneti su predlozi „da bi trebalo pripremiti i organizovati Zmajeve dečje igre, kao festival dečje poezije, uz aktivno učešće dečjih pisaca, pozorišnih umetnika, dečjih i omladinskih kulturno-umetničkih grupa” a one „bi se mogle održati na Zmajev dan – između 1. i 20. juna 1958. godine i bile bi tematski vezane za nenadmašnu Zmajevu dečju poeziju”.

Tako su, Zmajevim danom 21. juna 1958. godine u Sremskoj Kamenici, započetim prigodnim izlaganjem O dečjoj poeziji J. Jovanovića Zmaja, akademika Veljka Petrovića i poetskim kazivanjem Desanke Maksimović, Stevana Raičkovića, Dušana Radovića, Nikole Drenovca, Božidara Kovačevića i Gvida Tartalje, postavljeni temelji jednog od najstarijih festivala umetničkog stvaralaštva za decu u evropskim okvirima.

Zmajeve dečje igre u okviru svojih projekata realizuju tokom godine brojne multimedijalne programe namenjene deci i mladima, stručne, umetničke, edukativne, naučno-istraživačke projekte u okviru kojih se revalorizuje i afirmiše stvaralaštvo za decu i mlade. Stručne skupove koji proučavaju literaturu za decu i mlade, njenu istoriju i teoriju, donoseći promišljanja o umetnosti za decu kao estetskom i društvenom fenomenu, Zmajeve dečje igre realizuju svake godine, od početka svog rada, kontinuirano. Na ovim naučno-umetničkim projektima pokrenuta su i rešavana neka od najznačajnijih teorijskih, istorijskih, kulturoloških pitanja vezanih za oblast koja je proučavana. Značajan doprinos projektu daju i stvaraoci za decu koji aktivno učestvuju u radu, profesori, teoretičari, kritičari, proučavaoci kulture i umetničkog stvaralaštva u našoj zemlji, regionu i šire.

Učešće u realizaciji brojnih projekata tokom godine uzimaju i spoljni saradnici, predavači na univerzitetima u zemlji i regionu, novinari, pedagozi, bibliotekari, kulturolozi, umetnici, prevodioci, što obezbeđuje kvalitet i trajnu održivost rezultata. Doprinos tome daju i projektni partneri učiteljski, filozofski, filološki fakulteti, visoke strukovne škole za obrazovanje vaspitača, Gradska biblioteka, predškolske ustanove, osnovne škole i gimnazije, akademije umetnosti, radio stanice, redakcije časopisa, dnevnih listova, televizijske kuće, muzeji zavodi za zaštitu spomenika kulture, udruženja likovnih, dramskih, muzičkih, multimedijalnih umetnika, ustanove za socijalno staranje o deci i mladima, kulturni centri…

Dokumentacioni centar Zmajevih dečjih igara u čijem sastavu su različite zbirke – zbirka primenjene umetnosti, foto i video zbirka, zbirka književnih artefakata vezanih za stvaralaštvo domaćih autora druge polovine 20. i prve decenije 21. veka i druge, razvija projekte vezane za digitalizaciju kako bi umetnički materijali Centra bili dostupni stručnoj javnosti a putem umrežavanja sa ustanovama kulture i obrazovanja i najširoj grupi korisnika.

Izdavačku delatnost Zmajevih dečjih igara gradi izdavanje časopisa Detinjstvo, po svojoj koncepciji jedinstvenog u našoj zemlji i edicije knjiga koje za temu imaju književnost za decu i mlade, teoriju književnosti, literaturu za decu i mlade evropskih naroda.

U dosluhu sa novim generacijama, i u korak sa savremenim komunikacijama, Zmajeve dečje igre poslednjih godina aktivno koriste društvene mreže i onlajn platforme, kako bi i pojavljivanjem u digitalnoj sferi, svoje delatnosti dostupnim učinile svoj zainteresovanoj publici.

TO SU VATRE DOGLASNICE

Zmajeve dečje igre u Novom Sadu i Sremskoj Kamenici za mene su uvek bile i ostaće jedine igre u nas koje se ne igraju, nego čine predivan književni, kritičarsko-poetski, sociološko-pedagoški, estetsko-ideološki, etički napor da svet najmlađih, od Zmaja do današnjih dana, dobije pravo i časno mesto u literaturi.
Miroslav Antić
Zmajeve dečje igre podstiču ljude na stvaralaštvo i daju im mogućnost da ga prikažu...
Desanka Maksimović
Veoma se radujem što su Zmajeve dečje igre u svoj široki program integrisale sve što je najlepše u literaturi za decu...
Branko Ćopić
... Zmajeve dečje igre smatram jednim društvenim i literarnim pokretom koji treba da nam sačuva Zmaja i najlepše zmajevske tradicije...
Dušan Radović
Mnogi bi narodi bili srećniji da imaju Zmaja i njegove Igre. Neka žive Zmajeve dečje igre!
Stevan Raičković
Zato neće biti ni preterivanje ni kurtoazija ako kažem da su Zmajeve dečje igre na putu naše kulture jedan od svetlih miljokaza...
Dr Božidar Kovaček
… Godišnji festival koji se odvija pod duhovnim pokroviteljstvom rodonačelnika srpske dečje poezije već decenijama daje ohrabrujući podsticaj razvoju tog neobičnog književnog roda. (...) On je bio, i ostaje, mera životnosti i plemenitog nadahnuća svima koji, pevajući, podešavaju visinu glasa imajući na umu decu i osetljive. Da nema Zmajevih dečjih igara, trebalo bi ih, hitno, izmisliti.
Milovan Danojlić
Zmajeve dečje igre jesu jedna jedinstvena igra dece i pesnika koju je započeo Zmaj, a budućnost je trajno nastavlja.
Dragan Lukić
Odavde neprestano zrači ona lirika koju je istančano osjetio Jovan Jovanović, dragocjeni Zmaj, čuvar nepresušne riznice plemenitih stihova rastrošno razdanih i nama i djeci. Ovdje se trajno obnavlja djetinjstvo i trajno pobjeđuje, kao i ljepota, najjači njegov saveznik...
Luko Paljetak
Kada smo počinjali, nismo znali ali smo osećali i verovali da će Zmajeve dečje igre jednog dana izaći iz ovog grada u ravnici a onda dalje, širom zemlje. Postepeno, iz godine u godinu, uveravali smo se da smo bili u pravu, pa su danas Zmajeve dečje igre najznačajnija manifestacija literature za decu u Jugoslaviji.
Mira Alečković
Zmaj i Zmajeve dečje igre treba da budu naše hodočašće. Neprestano. I podjednako odano prema prošlosti i budućnosti. Jer, Zmaj nije uspavanka! Zmaj razbuđuje. On je otrežnjenje - igra, koju smo, nedovoljno svesni ovog velikana, zaboravili. Zmaj je naša moć i nije jedina koje se prisećamo samo - u nemoći…
Rade Obrenović
Zmajeve dečje igre zaslužuju da budu nazvane maštovitim skupom stvaralaca za decu. One su parlament pisaca i dece...
Aleksandar Vučo
... Ova institucija se od skromne priredbe... razvila u veoma razgranatu i složenu organizaciju koja je postala značajan i moćan činilac u razvoju savremene književnosti za decu. Tu instituciju svi omladinski i dečji pisci Jugoslavije, bez obzira kojoj nacionalnoj književnosti pripadaju, osećaju svojom organizacijom i svojom institucijom. A ugled Zmajevih dečjih igara počeo je poslednjih godina prelaziti granice Jugoslavije.
Dr Živan Milisavac
Šta ovom prilikom reći o već tradicionalnom skupu pod Zmajevim imenom i znamenjem? Možda to da je ovo skup stvaralaca koji se nikada nisu zatvarali u granice i regije. Strani su im svi ekscesi i zastranjivanja. Ne koriste lažnu pompu, fraze i zamagljivanje. Vrlo su raznovrsni po talentu i dometu, a vrlo su jedinstveni i odlučni kada je u pitanju njihova odgovornost prema delu koje stvaraju, prema društvu, još preciznije: prema generacijama koje se na njihovim delima odgajaju.
Arsen Diklić
ZMAJEVE DEČJE IGRE više su učinile na negovanju literature za decu i afirmisanju pisaca - no sve ostale institucije, manifestacije, časopisi, dečja štampa, kulturne rubrike, radio, televizija...
Mošo Odalović
Zmajeve dečje igre su za mene, kao i za sve pisce za decu, naša kuća, malena streha gde živimo, gde maštamo, gde se osećamo kao svoj na svome. Tu se, više nego igde, naše maštarije vole, tu se uvažava pisana reč, čuva duh Zmajovine tradicije.
Vesna Vidojević Gajović
Svi koji učestvuju kod nas na Zmajevim dečjim igrama, ostaju deca, dobri ljudi i u njima se sve dobro budi.
Branka Veselinović
Postoji li na svetu zajednička radost veća i jača od one koja početkom juna prostruji Zmaj-Jovinim dvorištem u Kamenici i Zmaj-Jovinom ulicom u Novom Sadu, po otvaranju Junskih programa Zmajevih dečjih igara, velelepne smotre dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu! Važno je da među onima koji su uz tu radost stasavali ne ponestane ljudi Igrama odanih i predanih nameri da Zmajev zavet prenose dalje, „spajajući vek sa vekom i čoveka sa čovekom“.
Branko Stevanović
Novi Sad je varoš koja na svom nebu ima zvezdu više! To sjajno znamenje privlači sve one koji ne pristaju samo na jedan, zadati život i svet, već znaju da svetove umnožavaju, da žive u njima i da putuju daleko, daleko... Svake godine čarolija se obnavlja, u nju stupaju novi, mladi putnici, okupljeni oko duha knjige sa tvrdom verom da se konci zajedničkog naumljenja i tradicije nikad ne pokidaju. I svi se susreću na istom mestu, u dvorištu čika Jovinom, u Zmajevim dečim igrama, koje imaju prijateljsko svetlo i čine gradu tu zvezdu više...
Vesna Aleksić
... Zmajeve dečje igre liče na veliku usmenu antologiju dječje poezije.
Dragan Radulović
Zmajeve dečje igre su poetski prilog osmišljavanja dečjeg razvoja.
Božidar Mandić
Zmajeve dečje igre su važno pero u krilima dečjim! Sve što nosi igru u svojoj suštini, sve što je igra, pomaže deci da lete. Od krilatog dečjeg naroda rastu krilati ljudi...
Zato je važno voditi računa da ta dečja krila ne sustanu.
Ljubivoje Ršumović