Međunarodni centar književnosti za decu Zmajeve dečje igre, koji u Novom Sadu postoji od 1957. godine, okuplja u različitim oblastima svojih umetničkih i stručnih delatnosti (programska, izdavačka, arhivska) pisce, ilustratore, kritičare, teoretičare, izdavače, urednike i čitaoce dečje književnosti i „konzumente“ umetničkog stvaralaštva, posebno izraza za mlađu populaciju, u cilju praćenja, afirmacije i kritičkog ocenjivanja književnosti za decu kao i ostalih vidova umetnosti za decu i mlade.

Na 35. Plenumu Društva prijatelja muzeja održanom u Novom Sadu 13. oktobra 1957. godine, a povodom otvaranja preuređenog Zmajevog muzeja u Sremskoj Kamenici, doneti su predlozi „da bi trebalo pripremiti i organizovati Zmajeve dečje igre, kao festival dečje poezije, uz aktivno učešće dečjih pisaca, pozorišnih umetnika, dečjih i omladinskih kulturno-umetničkih grupa” a one „bi se mogle održati na Zmajev dan – između 1. i 20. juna 1958. godine i bile bi tematski vezane za nenadmašnu Zmajevu dečju poeziju”.

Tako su, Zmajevim danom 21. juna 1958. godine u Sremskoj Kamenici, započetim prigodnim izlaganjem O dečjoj poeziji J. Jovanovića Zmaja, akademika Veljka Petrovića i poetskim kazivanjem Desanke Maksimović, Stevana Raičkovića, Dušana Radovića, Nikole Drenovca, Božidara Kovačevića i Gvida Tartalje, postavljeni temelji jednog od najstarijih festivala umetničkog stvaralaštva za decu u evropskim okvirima.

Zmajeve dečje igre u okviru svojih projekata realizuju tokom godine brojne multimedijalne programe namenjene deci i mladima, stručne, umetničke, edukativne, naučno-istraživačke projekte u okviru kojih se revalorizuje i afirmiše stvaralaštvo za decu i mlade. Stručne skupove koji proučavaju literaturu za decu i mlade, njenu istoriju i teoriju, donoseći promišljanja o umetnosti za decu kao estetskom i društvenom fenomenu, Zmajeve dečje igre realizuju svake godine, od početka svog rada, kontinuirano. Na ovim naučno-umetničkim projektima pokrenuta su i rešavana neka od najznačajnijih teorijskih, istorijskih, kulturoloških pitanja vezanih za oblast koja je proučavana. Značajan doprinos projektu daju i stvaraoci za decu koji aktivno učestvuju u radu, profesori, teoretičari, kritičari, proučavaoci kulture i umetničkog stvaralaštva u našoj zemlji, regionu i šire.

Učešće u realizaciji brojnih projekata tokom godine uzimaju i spoljni saradnici, predavači na univerzitetima u zemlji i regionu, novinari, pedagozi, bibliotekari, kulturolozi, umetnici, prevodioci, što obezbeđuje kvalitet i trajnu održivost rezultata. Doprinos tome daju i projektni partneri učiteljski, filozofski, filološki fakulteti, visoke strukovne škole za obrazovanje vaspitača, Gradska biblioteka, predškolske ustanove, osnovne škole i gimnazije, akademije umetnosti, radio stanice, redakcije časopisa, dnevnih listova, televizijske kuće, muzeji zavodi za zaštitu spomenika kulture, udruženja likovnih, dramskih, muzičkih, multimedijalnih umetnika, ustanove za socijalno staranje o deci i mladima, kulturni centri…

Dokumentacioni centar Zmajevih dečjih igara u čijem sastavu su različite zbirke – zbirka primenjene umetnosti, foto i video zbirka, zbirka književnih artefakata vezanih za stvaralaštvo domaćih autora druge polovine 20. i prve decenije 21. veka i druge, razvija projekte vezane za digitalizaciju kako bi umetnički materijali Centra bili dostupni stručnoj javnosti a putem umrežavanja sa ustanovama kulture i obrazovanja i najširoj grupi korisnika.

Izdavačku delatnost Zmajevih dečjih igara gradi izdavanje časopisa Detinjstvo, po svojoj koncepciji jedinstvenog u našoj zemlji i edicije knjiga koje za temu imaju književnost za decu i mlade, teoriju književnosti, literaturu za decu i mlade evropskih naroda.

U dosluhu sa novim generacijama, i u korak sa savremenim komunikacijama, Zmajeve dečje igre poslednjih godina aktivno koriste društvene mreže i onlajn platforme, kako bi i pojavljivanjem u digitalnoj sferi, svoje delatnosti dostupnim učinile svoj zainteresovanoj publici.